Anja Stamenković

    Stvari u sistemu su postavljene tako da je za sve potrebno iskustvo. Školuješ se, dugo se školuješ, ulažeš u obrazovanje, dodatne edukacije, radiš na sebi, ali u trenutku kada želiš nešto da preduzmeš i implementiraš neku ideju kojun imaš, pored toga što su ti potrebne finansije, potrebno ti je iskustvo. Da bi obezbjedio finansije, želiš da se zaposliš negdje kako bi imao redovan priliv novca, međutim ukoliko želiš da radiš ono za šta si se obrazovao, opet ti je potrebno iskustvo. Mlad si, podrazumjeva se da nemaš iskustvo jer je za to neminovno potrebno vrijeme, pa tako radiš na degradirajućoj poziciji, sve dok ne prođe dovoljno vremena kako bi ga stekao i postao kvalifikovan, iako sama diploma potvrđuje kvalifikacije. Ne kažem, nije uvijek slučaj, ali u velikom broju slučajeva jeste, a većina je ono o čemu se u ovom slučaju govori. Sada se postavlja pitanje, kako je to moguće da kao mlada osoba, puna ambicije i ideja ne mogu da mijenjam svijet i okrećem ga naopačke, re...

Često čujemo to da je nešto normalno i da to tako treba. Pogotovo u našem društvu se zadržava stereotip toga šta se od nas očekuje i kako treba da postupamo i živimo. Tako dolazimo do onih statistika da li nam je prošao voz za nešto u životu, ili za nas ima još vremena. Nekako bez imalo mogućnosti za kreativnost, autentičnost i sopstvene odluke, upravljamo se često onim što je idući korak po nekoj istoriji koju su napisale pređašnje generacije. Kako to utiče na naš život?  Pored toga što se osjećamo neadekvatno da ispunimo očekivanja koja se nameću, osjećamo strah kada poželimo da isprobamo nešto novo i odabereme neki drugačiji put za sebe. Ne mora da se govori o velikim stvarimai životnim prekretnicama, ljudi sebi ne dopuštaju ni najmanja odstupanja od normalnog. Tu je školski sistem koji kroti svako odstupanje i kapacitet za istraživanje, posao od osam časova dnevno koji se takođe često bira prema parametrima koji su uvreženi a za koje se pokazuje da samo dovode do cijeđenja posl...