Anja Stamenković

    Stvari u sistemu su postavljene tako da je za sve potrebno iskustvo. Školuješ se, dugo se školuješ, ulažeš u obrazovanje, dodatne edukacije, radiš na sebi, ali u trenutku kada želiš nešto da preduzmeš i implementiraš neku ideju kojun imaš, pored toga što su ti potrebne finansije, potrebno ti je iskustvo. Da bi obezbjedio finansije, želiš da se zaposliš negdje kako bi imao redovan priliv novca, međutim ukoliko želiš da radiš ono za šta si se obrazovao, opet ti je potrebno iskustvo. Mlad si, podrazumjeva se da nemaš iskustvo jer je za to neminovno potrebno vrijeme, pa tako radiš na degradirajućoj poziciji, sve dok ne prođe dovoljno vremena kako bi ga stekao i postao kvalifikovan, iako sama diploma potvrđuje kvalifikacije. Ne kažem, nije uvijek slučaj, ali u velikom broju slučajeva jeste, a većina je ono o čemu se u ovom slučaju govori. Sada se postavlja pitanje, kako je to moguće da kao mlada osoba, puna ambicije i ideja ne mogu da mijenjam svijet i okrećem ga naopačke, re...

Često čujemo to da je nešto normalno i da to tako treba. Pogotovo u našem društvu se zadržava stereotip toga šta se od nas očekuje i kako treba da postupamo i živimo. Tako dolazimo do onih statistika da li nam je prošao voz za nešto u životu, ili za nas ima još vremena. Nekako bez imalo mogućnosti za kreativnost, autentičnost i sopstvene odluke, upravljamo se često onim što je idući korak po nekoj istoriji koju su napisale pređašnje generacije. Kako to utiče na naš život?  Pored toga što se osjećamo neadekvatno da ispunimo očekivanja koja se nameću, osjećamo strah kada poželimo da isprobamo nešto novo i odabereme neki drugačiji put za sebe. Ne mora da se govori o velikim stvarimai životnim prekretnicama, ljudi sebi ne dopuštaju ni najmanja odstupanja od normalnog. Tu je školski sistem koji kroti svako odstupanje i kapacitet za istraživanje, posao od osam časova dnevno koji se takođe često bira prema parametrima koji su uvreženi a za koje se pokazuje da samo dovode do cijeđenja posl...

Čovjek je socijalno biće i potrebni su mu drugi, potrebno mu je pripadanje, dijeljenje osjećaja sa drugima. Tako čovjek tokom života stiče prijateljstva, koja se zadržavaju u nekom kraćem ili dužem periodu života, rijetki ostaju za čitav život. Ipak, na tom životnom putu, mnogo često se doživljavaju razočarenja, investriramo se u odnose i dajemo stvarno ono najbolje od sebe drugom biću i to na kraju ne bude dovoljno da ta osoba ostane tu. Kao i u prekidima partnerskih odnosa, ostajemo sa pitanjem gdje smo pogriješilo, da li je moglo bolje i drugačije.  Tražeći krivca, gubi se suština, a suština je to da je u tom odnosu neminovno nestalo ono zbog čega je došlo do njegovog stvaranja. I za to niko nije kriv. Mi ljudi smo kompleksna bića. Pored svih naših iskrenih dobrih namjera, ipak imamo i one dijelove sebe koji su nam u korijenu instinktivni, nagonski, a čini mi se da je ta čovjekova sebičnost u zadovoljavanju svojih potreba uprkos krajnjim ishodima nagonska stvar. Teško mi je da p...

  U današnjem digitalnom dobu, naša prisutnost na internetu postaje sve važnija i složenija. Digitalna persona, ili način na koji se predstavljamo i interagujemo na mreži, postaje ključni dio našeg identiteta. Dok se nekada međusobno upoznavanje odvijalo uživo, danas se često prvi utisak formira na osnovu naših profila na društvenim mrežama, forumima ili drugim online platformama. Jedan od ključnih aspekata digitalne persone je sposobnost da kontrolišemo način na koji se prikazujemo drugima. Na internetu možemo izabrati koje informacije dijelimo, koje fotografije postavljamo i kako izražavamo svoje stavove. Ova mogućnost često vodi ka stvaranju idealizovane verzije sebe, gdje se fokus stavlja na naše najbolje osobine i trenutke. Međutim, ovo može dovesti i do gubitka autentičnosti, jer se udaljavamo od stvarne slike sebe. Takođe, konstantno upoređivanje sa drugima na osnovu njihovih digitalnih persona može dovesti do osećaja manje vrednosti i nesigurnosti. Kada su drugi predstavlje...

Šta je problem kada se u partnerskim odnosima kaže "porodica na prvom mjestu", a ta osoba upravo stoji na mjestu ulaska u porodični krug? Ukoliko imamo dobre odnose u primarnoj poridici, zašto odbacivati tu stranu sticanjem sekundarne porodice?  Čovjek je po definiciji socijalno biće, i po rođenju jedinka koja ne može da preživi bez brige i staranja odraslog. U čemu je onda problem? Nismo rođeni da budemo sami. Sami i samostalni nije isto. Danas je sama forma porodice mnogo izmijenjala svoj oblik i ulogu,  međutim to je i dalje sigurna zona bez i prostor ljubavi i podrške bez obzira na našu želju i ostvarivanje individualnosti (naravno govori se o funkcionalnoj porodici). Pa zar i u partnerskim odnosima ne težimo tome da svako bude biće za sebe, ali da gradimo zajednički život? Individualnost ne isključuje zajedništvo. Naprotiv, stabilno zajedništvo je moguće ostvariti ukoliko postoje stabilni pojedinci. Dalje, naravno da svaka porodica ima svoje obrasce ponašanja...

Integritet je izuzetno važan, kako lično tako i u društvu. To podrazumjeva biti iskren i dosljednost u svojim postupcima, kao i poštovanje prava i granica drugih ljudi. Integritet igra ključnu ulogu u formiranju psihe čoveka i oblikovanju njegovog karaktera. Kroz očuvanje integriteta, osoba gradi osećaj samopouzdanja, poštovanja prema sebi i drugima, što doprinosi mentalnom blagostanju. Odlučnost da se drže moralnih principa i vrednosti, čak i u teškim situacijama, jača unutrašnji mir i samopoštovanje. Kada integritet nije prisutan ili je narušen, to može dovesti do različitih negativnih posledica na psihu. Osećaj krivice, stida i niskog samopoštovanja mogu se javiti kada osoba svesno prekrši svoje moralne principe. Gubitak integriteta može dovesti i do osećaja bespomoćnosti, nesigurnosti i anksioznosti, jer osoba može izgubiti poverenje u sebe i druge. Pored toga, integritet utiče i na međuljudske odnose. Ljudi koji se drže svojih moralnih vrednosti i čvrsto stoje iza svoj...